Nadimak: Nole, Nox, Nokia
Datum rodjenja: 22. maj 1987.
Mesto rodjenja: Beograd (Srbija)
Boravište: Beograd (Srbija)
Visina: 190 cm
Težina: 75 kg
Igra: Desnom rukom
Početak bavljenja tenisom: Imao je 4 godine
Status: Profesionalac od 2003.
Reket: Wilson
Sportska oprema: Adidas
Trener: Marian Vajda
Najveći uspeh na ATP listi (Singl): № 3 (09.07.2007.)
Najveći uspeh na ATP listi (Dubl): № 134 (20.08.2007.)
Ukratko o Novaku Djokoviću
Ispisao je istoriju SCG tenisa zlatnim slovima. Postavio je temelje
nove, lepše budućnosti kada je u pitanju beli sport na ovim prostorima.
Sa samo 16 leta naredjao je vrhunske rezultate zbog kojih mu mogu
zavideti znatno stariji igrači od njega. Prognoziraju mu karijeru
svetskog asa - najperspektivniji teniser SCG, vanserijski talenat -
Novak Djoković.
- Nikad mi se neće izbrisati iz sećanja kada mi je četvorogodišnji
dečak došao u kamp sa teniskom torbom uredno spakovanom za pravi profi
trening. Pitala sam ga ko mu je spakovao torbu, on je odgovorio da je
to sam učinio. Na pitanje šta želi da postane kad poraste, bez
razmišljanja je rekao: "prvi reket sveta", istu onu rečenicu koju sam
nekada davno čula i od Monike Seleš kada je bila devojčica - kaže
legenda jugoslovenskog tenisa Jelena Genčić.
Bilo je to u teniskom kampu na Kopaoniku koji je vodila Genčić, a taj
dečko bio je niko drugi do naša zvezda u usponu Novak Djoković.
Zlatnim stazama Novak je krenuo 2001. u svojoj 14-toj godini koju
takmičarski završava kao trostruki prvak Evrope (singl, dubl, ekipno).
Okitio se tada zlatom u San Remu sa selekcijom plavih, dok su na
Svetskom šampionatu postali vicešampioni. Naredne sezone nastavio je da
oduševljava sjajnim partijama i uzima lidersku poziciju starog
kontinenta u konkurenciji do 16 godina, osvaja prestižne turnire "La
Boul" i "La Poet" u Francuskoj koje su pre njega uzimale današnje
velike svetske zvezde kao što su Hjuit, Grožan, Rodik. Slavio je i na
prestižnom Princes Kupu u Majamiju, kao i na ITF turniru u Pančevu (do
18 godina) gde je srušio rivale starije i po tri godine od njega. Posle
pet odigranih ITF turnira zauzeo je 40. mesto najboljih juniora sveta.
U sezoni 2003. nastavio je da impresionira velikim rezultatima i
titulama. Počeo je sa finalom ITF turnira u Nirnbergu koje je predao
zbog povrede. Usledila je nova zlatna medalja koju je za svoju zemlju
izvojevao Djoković. U francuskom gradu Latneu sa drugovima iz
reprezentacije pod vodjstvom selektora Jovana Lilića stigao je do
naziva najboljeg u Evropi do 16. Odigrao je šest mečeva i imao
stopostotan učinak.
Našao se i na širem spisku Dejvis Kup selekcije SCG u mečevima protiv
Obale Slonovače i Bugarske. Leto 2003. pamtiće po mnogo čemu, kako po
zlatu iz Latnea, tako i po profi prvencu. Na fjučersu koji je
organizovao TK "Crvena Zvezda" u prvom kolu savladao je četvrtog
nosioca, uzeo prvi ATP poen i nastavio da ruši prepreke sve do titule.
- Maštao sam da prodjem prvo kolo i uzmem prvi profi poen, a desilo se
što nisam ni sanjao, titula. Pokazao sam u mojoj zemlji, gradu da
profesionalni igrači nisu jači od mene i dokazao da mogu da igram u toj
konkurenciji - kaže član tabora iz Humske.
Nije se tu zaustavio i već naredne nedelje po osvajanju "fjučersa" na
sledećem koji je organizovao TK "Dril" dospeo do polufinala i imao osam
uzastopnih pobeda. Ulaskom u svet profesionalaca preskočio je odmah
pola liste najboljih tenisera sveta. Na poslednjem "fjučersu" broj 6
koji se igrao u SCG 2003. godine igrao je polufinale, a na putu do
njega nadigrao je i 16 godina starijeg Francuza Salvesa, čoveka koji je
devedesetih bio pet godina u prvih 100 na svetu. Pokupio je lovorike i
na državnom prvenstvu u konkurenciji do 18, a zatim je došla i titula
seniorskog ekipnog prvaka države sa "crno-belima". Upravo je Novak
doneo trijumfalni poen za tim Partizana nad večitim rivalima sa
Karaburme.
Nakon čelindžera u Beogradu, koji se igrao početkom februara 2005.
godine donosi odluku da se u budućnosti posveti profesionalnim
turnirima i putu ka vrhu liste profesionalnih tenisera.
Svako ima svog idola, uzora ili je bar imao, pa tako i Novak Djoković.
Njegov izbor je Amerikanac Pit Sampras ("Svidja mi se kako servira i
ponaša na terenu!"), jedan od najboljih igrača svih vremena, a u
poslednje vreme i Andre Agasi. Omiljena podloga mu je tvrda. U slobodno
vreme, koje je retko, Novak surfuje Internetom, gleda filmove, sluša
muziku, kako kaže koja opušta, a nadje vremena i za poneki izlazak sa
društvom i najboljim drugom Vukom. Voli domaću hranu, salate i
negazirane sokove.
Kratak rezultatski skener po godinama
2001. godinu završava kao 1. na evropskoj listi do 14 godina i postaje
tri puta prvak Evrope: pojedinačno, ekipno i dubl, i vice prvak sveta
ekipno do 14 godina.
2002. godinu završava kao prvi na evropskoj listi do 16 godina i postaje evropski ekipni prvak.
2003. godine počinje profesionalnu karijeru i osvaja jedan "fjučers" i igra dva polufinala. Dolazi na 680. mesto ATP liste.
2004. godine osvaja nekoliko "fjučersa" i "čelindžera". Učestvuje na
dva ATP turnira gde beleži i prvu pobedu nad Francuzom Klemonom u
Bukureštu. Godinu završava kao 182. igrač na ATP listi.
2005. godine u Melburnu, Parizu i Londonu na gren slemovima je prošao
po tri kola kvalifikacija. Posle toga, u Njujorku je direktno dospeo u
glvni turnir i igrao je treće kolo. Nakon toga bio je 80. na svetskoj
rang listi. Na svom poslednjem turniru u 2005. godini u Parizu
(Masters) dolazi do trećeg kola prethodno "unovčivši" prvu pobedu u
karijeri nad Top 10 igračem ATP liste, Marijanom Puertom iz Argentine
(9).
Intervju - Biografija [Ilustrovana Politika]
Hoću da budem najbolji na svetu!
Proglašen je najvećim talentom svetskog tenisa. Jedni kažu da njegovo
vreme tek dolazi, drugi da je došlo i da je sada samo pitanje dana kada
će ući u svetski vrh. Na sve to osamnaestogodišnji Novak Djoković samo
odmahuje rukom. Na drugima je da sude i pričaju, na njemu da radi i
krči put ka vrhu vrhunskim rezultatima. A on ih ima. Uostalom, reč je o
trostrukom šampionu Evrope i osvajaču mnogobrojnih turnira.
U restoranu na Gemaksovim teniskim terenima za stolom, tik uz ogromne
prozore kroz koje se vide zelene podloge, sedi porodica Djoković.
Dijana i Srdjan, sa sinovima Markom i Djordjem. Gledaju dole na zeleni
tepih gde prema instrukcijama trenera nemilosrdno po loptici udara
njihov Novak.
- Pa kakav ti je to bekhend - skačući iz tatinog krila i dižući ruke
odreagova devetogodišnji Djordje na jedan loš potez starijeg brata.
- Evo ovako reaguje i kada se Novak takmiči - kaže tata Srdjan
pokušavajući da obuzda temperamentnog Djordja. - Doduše, ima pravo da
ga kritikuje. I on je pošao bratovljevim stopama.
Rodjeni teniser
Za Djokoviće može da se kaže da je porodica sportista. Srdjan je još
kao mali stao na skije u Zvečanu gde je živeo, a onda se uspešno
takmičio dugi niz godina na belim stazama. Životna prekretnica nastala
je 1984. kada je završio školu skijanja i zaposlio se kao instruktor u
prestižnoj ''Geneksovoj'' školi na Kopaoniku. Tamo je, takodje kao
instruktor skijanja, jedne zime stigla i lepa vitka Dijana, diplomirani
DIF-ovac. Srdjana i Dijanu su sve češće vidjali zajedno na stazi. I ta
zajednička ljubav prema planini i belim stazama ih je spojila. Zauvek.
Od trojice sinova prvi je na svet stigao Novak. Četiri godine mu je
bilo kada je na Kopaoniku gde su živeli uhvatio reket u ruke. Trčkarao
je sa reketom za starijima u letnjem teniskom kampu pokušavajući da
prebaci lopticu preko mreže. Bilo je tako neko vreme. Imao je osam
godina kada ga je ''snimilo'' oštro oko iskusne Jelene Genčić. Uvek
uzdržana u izjavama, ovom prilikom nije mogla a da ne prokomentariše:
''Ovo je najveći talenat koji sam videla posle Monike Seleš.''
Jelena je počela da prati rad i brine o malom Noletu. A njemu je tenis
baš išao od ruke. Što bi se reklo, bio je rodjeni teniser.
- Teško je bilo, a teško je i sada - priznaje mama Dijana. - Novak se
razvijao, trebalo ga je pratiti u svemu, a nije se imalo. Društvo, po
pravilu, tek kasnije kada počnu da stižu priznanja i medalje seti se te
dece. Možete da zamislite kako nam je bilo kada je Novak sa dvanaest i
po godina prvi put otišao sam od kuće. Tri meseca je bio u Nemačkoj, u
Minhenu u Teniskoj akademiji Nikole Pilića. Vodio je o njemu računa kao
o svom detetu. Doduše, imalo je to i svoje dobre strane. Novak je počeo
da se osamostaljuje rano, tako da mu kasnije duga odsustvovanja od kuće
i nisu tako teško padala.
Marko pažljivo sluša mamu. On sada ima isto toliko godina koliko je
imao njegov brat Novak kada je boravio u Nemačkoj. I on je teniser. I
njega i Djordja trenira Jelena Genčić.
- Jelena je naš porodični trener - kroz smeh kaže Srdjan. - Ona je
stvorila Novaka. Mnogo joj duguje. Jelena mu je usadila jedan poseban
odnos i prema sportu i prema životu. Tako radi i sa ovom dvojicom.
Verujem da će i oni uspeti. Jer, Jelena nikada nije omanula u proceni.
Obećanje Djordju i Marku
Stiže Novak. Dečkić. Ko bi rekao da je taj momčić nedavno u Australiji
hrabro stao na crtu Maratu Safinu, četvrtom nosiocu turnira i njegovom
osvajaču.
- U Australiji i jesam i nisam imao sreće - započinje priču Novak. -
Nisam, jer sam već u prvom kolu naleteo na četvrtog nosioca turnira,
jesam jer smo taj meč igrali na centralnom terenu, prenosile su ga
mnogobrojne svetske televizije. Milioni su me videli, upamtili ime.
Priznajem, imao sam tremu. Igrali smo pred petnaest hiljada gledalaca.
Bilo je mnogo naših iseljenika koji su, naravno, navijali za mene.
A onda je Novak dugo pričao o svojim turnirima, planovima, reprezentaciji.
- Postao sam prvak Evrope 2001. godine u kategoriji do četrnaest godina
kada sam osvojio titulu u San Remu - priča Novak. - Imao sam tada
jedanaest pobeda, šest u singlu i pet u dublu. Te godine sam, zapravo,
postao trostruki šampion Evrope. Osvojio sam titulu sa reprezentacijom
u Španiji i dve titule u San Remu, pojedinačnu i u dublu sa klupskim
drugom Bojanom Božovićem. Pobedio sam na turnirima u Francuskoj u La
Bolu i La Poetu 2002. godine, pa sam trijumfovao na čelindžeru u
Budimpešti 2004. koji se igrao za nagradni fond od 25.000 dolara, te
iste godine u Ahenu u Nemačkoj osvojio turnir. Osvajao sam turnire i
kod nas, ko bi sve nabrojao.
Iako se naš teniski savez nije pretrgao da pomogne mladom Novaku, zbog
čega je otac Srdjan poprilično ogorčen, iako je svojevremeno u novinama
bilo najava da će Novak možda početi da se takmiči za neku drugu
reprezentaciju, naš mladi šampion svoje planove ipak vezuje za ove
prostore.
Iako oseća populanost na svakom koraku, uspesi ga, kaže, nisu mnogo promenili.
- Mnogo treniram i imam malo slobodnog vremena - kaže Novak. - To malo
slobodnog vremena iskoristim da učim, pogledam neki dobar film,
pročitam knjigu ili pretražujem Internet. Ipak, najdraže mi je kad
nadjem vremena da se vidim sa starim drugarima, jer mi je društvo jako
bitno. Naravno, porodica mi je na prvom mestu. Sve sam postigao
zahvaljujući porodici. Njihova porška mi je jako važna.
Fascinira sa koliko zrelosti Novak procenjuje stvari i kako rasudjuje.
- Gode pohvale i titule, ali u sportu, ako se žele vrhunski rezultati,
nema opuštanja - ozbiljan je Novak. - Talenat je neophodan, ali je sve
u radu. Usudjujem se da kažem da je za uspeh potrebno pet odsto talenta
i devedeset pet rada. Zato neumorno treniram i strpljivo se penjem ka
svetskom vrhu. Jer, to je moj cilj.
Treba mu verovati, jer sve što je do sada obećao, ispunio je. A ima i
dodatni motiv i obavezu. Ulazak u svetski vrh obećao je i Djordju i
Marku. Oni u njega veruju i on to poverenje ne sme da izigra.
(Zvanizni sajt novaka djokovica)
Prijem 
